​Transferne cene su cene po kojima se prodaju proizvodi i usluge između povezanih lica, kao i davanje međusobnih pozajmica i kredita. S obzirom da se radi o prometu između povezanih lica, postoji mogućnost  za manipulisanje u cilju izbegavanja plaćanja poreza. Transferne cene se još nazivaju i kontrolisanim transakcijama.

Nastankom transfernih cena se smatra trenutak kreiranja cene koja je nastala u vezi sa transakcionim sredstvima ili stvaranjem obaveza među povezanim licima.
Na osnovu toga možemo zaključiti da pojava transfernih cena predstavlja postojanje međusobno povezanih lica, kao i transakcije između njih. Pri tome, povezana lica mogu biti rezidenti iste poreske jurizdikcije ili različitih poreskih jurizdikcija kao i fizička lica ili pravna lica.
Jedna od značajnih karakteristika transfernih cena je da su uglavnom nezavisne od uticaja tržišnih faktura jer u slučaju kada povezana lica ulaze u transakcije među sobom, sva pravila po pitanju transakcija i finalnih cena se definišu unutar povezanih pravnih lica i samim tim direktno utiču na visinu prihoda prodavca odnosno visinu rashoda kupca što dovodi do kontrolisanja osnovica za oporezivanje oba pravna lica. 

Koji propisi regulišu oblast transfernih cena?

- Smernice OECD-a za primenu pravila o transfernim cenama za kompanije koje posluju sa domaćim i stranim povezanim licima;
- Zakon o porezu na dobit pravnih lica u RS;
- Pravilnik o transfernim cenama;
- Pravilnikom o kamatnim stopama i
- Pravilnik o poreskom bilansu.

Koji je cilj obaveze provere transfernih cena?

Sve države sveta, pa i naša štiti svoj budžet i vodi računa da ne dolazi do nekontrolisanog odliva kapitala. Nije retka pojava, da multinacionalne kompanije osnivaju ćerke firme ili ogranke u zemljama gde je poreska stopa niža nego u matičnoj državi, i na taj način prebacuju dobit iz jedne u drugu zemlju, da bi platili manji porez. 


Provera poslovanja, da li su povezana lica radila po „kontrolisanim – transfernim cenama“ ili po cenama van dohvata ruke, ima za cilj proveru ispravnosti obračunatog i plaćenog poreza.
Takođe, firme sve češće preuzimaju posao banaka, jedna drugoj pozajmljuju novac, posebno kada se radi o povezanim licima, osoba koja radi studiju o transfernim cenama ima zadatak da proveri da li se radi o iscrpljivanju firme koja je primila pozajmicu sa visokom kamatnom stopom ili se radi o tržišnim kamatnim stopama.
Pod lupom su i firme koje daju svojim povezanim licima pozajmicu bez kamate, u tom slučaju državni organi kažu  – „u redu, ne cenite svoj kapital, dajete ga na zajam bez kamate, ali država ne želi da se odrekne prihoda – poreza na ne naplaćenu kamatu. Iz tog razloga davalac pozajmice bez kamate ima obavezu da iskaže kolika bi bila kamata da je naplaćena i na tu sumu  plati porez.

Ko ima obavezu da dostavlja izveštaj o transfernim cenama?

Privredna društva i preduzetničke radnje koje posluju sa povezanim licima, ili sa kompanijama koje imaju sedište na teritoriji posebne jurisdikcije tj na teritoriji tzv. “poreskog raja”.

Ko se smatra povezanim licem?

Licem povezanim sa obveznikom smatra se ono fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa obveznikom javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke, takođe, povezanim licima smatraju se pravna lica između kojih postoji mogućnosti kontrole ili mogućnost značajnijeg uticaja na poslovne odluke – posedovanje najmanje 25% udela ili akcija, odnosno glasova u organima upravljanja.

Jednostavnije rečeno postoje 4 nivoa povezanosti i to preko:

1. Kapitala – vlasništva sa posedovanjem preko 25% vlasništva;

2. Upravljačka funkcija. Pravna lica kod kojih ista fizička ili pravna lica učestvuju u upravljanju i kontroli ili kapitalu – rukovodeće funkcije (direktor, predsednik upravnog odbora)

3. Rodbinski odnosi (kada je jedno pravno ili fizičko lice osnivač ili suosnivač više preduzeća koja međusobno rade. Znači kada vlasnici ili rukovodioci firmi posluju sa familijom). Član 59. stav 6. Zakona detaljno opisuje rodbinske odnose.

4. Poslovni odnosi sa firmama ili firmom koja ima sedište na teritoriji posebne jurisdikcije tj. na teritoriji tzv. “poreskog raja”

Koje transakcije su predmet analize?

Transakcije koje su predmet analize transfernih cena su:

- Promet proizvoda i usluga;

- Promet osnovnih sredstava (oprema, poslovni objekti, zemljište), i nematerijalne imovine (zaštitni znak, ineteltualna svojina, licence, trgovačke marke…)

- Finansiranje – međusobne pozajmice, bez obzira da li su date sa ili bez kamate;

- Zajedničko učešće u istraživanje i razvoj

Šta treba da sadrži izveštaj o transfernim cenama u punom obliku?

Pravilnik o transfernim cenama propisuje sledeće elemente izveštaja:

1. Analizu grupe povezanih lica kojoj pripada obveznik;

2. Analizu delatnosti;

3. Funkcionalnu analizu;

4. Izbor metoda za proveru usklađenosti transfernih cena sa cenama utvrđenim po principu „van dohvata ruke”;

5. Obračun kamate po principu „utanjene kapitalizacije“ i metodu transfernih cena,

6. Zaključak i utvrđivanje iznosa korekcije transfernih cena,

7. Priloge;

Koje transakcije ne podležu proveri po principu transfernih cena

1. Kada osnivač iz inostranstva uplati pozajmicu firmi iz Srbije po šifri 560- uplata osnivača koja ne povećava osnivački ulog;

2. Kada matična firma iz inostranstva uplati svom Ogranku u Srbiji sredstva – prenos novca sa računa na račun po šifri 635;

3. Kada fizičko lice – rezident Srbije da beskamatnu pozajmicu svojoj firmi,

4. Primalac beskamatne pozajmice nema obavezu obračuna i iskazivanja osnovice za obračun poreza po transfernim cenama.

Koji je rok za dostavu izveštaja o transfernim cenama?

Prema važećim poreskim propisima rok za dostavljanje izveštaja o transfernim canama PU je 180 dana  od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza, osim u slučaju statusnih promena, likvidacije ili stečaja poreskog obveznika, kada se podnosi u roku od 15 dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje finansijskih izveštaja.

Koje se metode za proveru transfernih cena mogu koristiti?

Članovima 60 i 61. Zakona o porezu na dobit pravnih lica navedene su metode za transferne cene koje su dozvoljene u Srbiji i to su:

1. Metoda uporedive cene na tržištu

2. Metoda cene koštanja uvećana za uobičajenu zaradu

3. Metoda preprodajne cene

4. Metoda transakcione neto marže

5. Metoda podele dobiti

6. Bilo koja druga metoda kojom je moguće utvrditi cenu transakcije po principu van dohvata ruke

Smernicama OECD metode za proveru transfernih cena na kojima se zasniva studija o transfernim cenama, dele se na standardne transakcione metode i metode zasnoovane na dobitku.

Koje su kazne za nepodnošenje izveštaja o transfernih cenama?

Ukoliko privredni subjekt koji je imao poslovne odnose sa povezanim licima ne dostavi izveštaj o transfernim cenama ili ga dostavi u nepotpunom obliku, nadležni organ će poreskom obvezniku izdati opomenu i naložiti mu dostavljanje ili dopunu dokumentacije o transfernim cenama u roku od 30 do 90 dana od dana dostavljanja opomene.

Ukoliko pravno lice propusti da priloži ili dopuni dokumentaciju o transfernim cenama u roku koji mu je dostavljen opomenom nadležnog organa, pravno lice će biti kažnjeno novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara. Preduzetnik će za ovaj privredni prestup biti kažnjen novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.

Poreski obveznik - pravno lice koji po isteku propisanog roka dostavi studiju o transfernim cenama kazniće se novćanom kaznom u iznosu od 100.000 dinara, odgovorno lice u iznosu od 10.000 dinara, a preduzetnik unovčanom kaznom za prekršaj u iznosu od 50.000 dinara. 

Šta je benchmarkark analiza?

Benchmark analiza treba da utvrdi da li su transferne cene izmedju povezanih lica u skladu sa tržišnim uslovima. Kako bi se ovo utvrdilo, koriste se informacije o uporedivim kompanijama, uporedivim maržama i cenama na tržištu. Sam proces upoređivanja transakcija između povezanih lica sa tržišnim uslovima je komplikovan proces koji iziskuje korišćenje baza podataka.

Kada se dostavlja izveštaj o transfernim cenama u skraćenom obliku?

U skladu sa članom 2. Pravilnika o transfernim cenama, studiju o transfernim cenama u skraćenom obliku poreski obveznik može da podnese za transakcije sa povezanim licima, osim za zajmove i kredite, koje ispunjavaju jedan od sledeća dva uslova:

1. Da je transakcija sa povezanim licem jednokratna u godini za koju se podnosi poreski bilans i da njena vrednosti nije veća od vrednosti prometa za koju je zakonom koji uređuje porez na dodatu vrednost propisana obaveza evidentiranja za porez na dodatu vrednost.

2. Da ukupna vrednost transakcija sa jednim povezanim licem u toku godine za koju se podnosi poreski bilans nije veća od vrednosti prometa za koju je zakonom koji uređuje porez na dodatnu vrednost propisana obaveza evidentiranja za porez na dodatu vrednost.

Dakle, obveznik, osim za zajmove i kredite, može da za jednokratne transakcije sa jednim povezanim licem čija vrednost u posmatranoj godini nije veća od 8.000.000 dinara, kao i za transakcije sa jednim povezanim licem čija ukupna vrednost u poreskom periodu nije veća od 8.000.000 dinara, izveštaj o transfernim cenama poreskom organu podnese u skraćenom obliku.

Da li se u iznos transakcija do 8.000.000,00 RSD uračunavaju fakture sa PDV ili bez PDV?

Kada se određuje vrednost transakcija sa povezanim licima za potrebe utvrđivanja uslova za dostavljanje izveštaja u skraćenom obliku, uzima se vrednost transakcija bez obračunatog PDV.

Da li se studija izrađuje ako sa povezanim pravnim licem imamo transakcije kao kupac 4.500.000 RSD, kao prodavac 4.000.000 RSD (bez PDV)?

U ovom slučaju obveznik mora da dostavi izveštaj u punom obimu za sve transakcije sa povezanim licem, budući da ukupna vrednost transakcija obveznika sa povezanim licem iznosi preko 8.000.000 RSD.

Da li su pravno lice X (vlasnik je suprug) i trgovinska radnja Y (vlasnik je supruga) povezana lica?

Ako suprug ima najmanje 25% udela u kapitalu društva X, ili najmanje 25% prava glasa u organima upravljanja društva X, onda su društvo X i preduzetnik - supruga povezana lica.

Da li se za jedno povezano lice može koristiti više metoda za različite proizvode (jedan metod za jedan proizvod, a drugi metod za drugi)?

Prilikom utvrđivanja cene transakcije po principu "van dohvata ruke" koristi se ona metoda koja najviše odgovara okolnostima slučaja, pri čemu je moguće koristiti i kombinaciju više metoda kada je to potrebno (član 61. stav 2. ZPD).

Za potrebe prikazivanja vrednosti transakcije sa povezanim licem po transfernoj ceni i njene vrednosti po ceni utvrđenoj po principu "van dohvata ruke" u dokumentaciji, Zakon o porezu na dobit dozvoljava primenu objedinjenog pristupa (za veći broj pojedinačnih transakcija), odnosno razložnog pristupa u složenim transakcijama (jedna transakcija obuhvata veći broj pojedinačnih transakcija, kada je to primereno okolnostima slučaja (član 60. stav 4.). U većini slučajeva postizanje najpreciznije procene tržišne vrednosti, ostvaruje se primenom principa "van dohvata ruke" za pojedinačnu transakciju (pojedinačni pristup - ocena pojedinačnih transakcija). No, u pojedinim slučajevima pojedinačne transakcije su međusobno čvrsto povezane ili kontinuirane (npr. dugoročni ugovori o isporuci roba, transakcije vezane za nematerijalnu imovinu - licenciranje "know how"). Takve ugovorene transakcije između povezanih društava mogu biti ocenjene zajedno. Prema Pravilniku (član 5.), poreski obveznik u dokumentaciji navodi razloge primene pojedinačnog, odnosno objedinjenog ili razložnog principa.

Da li se smatra povezanim licem kada je osnivač pravno lice iz inostranstva?

Koja lica su povezana sa obveznikom uređeno je u članu 59. Zakona o porezu na dobit. Dakle, ako osnivač rezidentnog pravnog lica ima najmanje 25% udela u kapitalu rezidentnog pravnog lica, ili najmanje 25% prava glasa u njegovim organima upravljanja, smatra se povezanim licem sa rezidentnim pravnim licem, nezavisno od činjenice što osnivač nije rezidentno lice.

Da li povezano lice koje daje zajam bez kamate do 8.000.000,00 RSD treba da radi analizu ili je dovoljno dati izveštaj u skraćenom obliku?

Za zajam koji obveznik daje povezanom licu, bilo da je ugovorena kamata ili je u pitanju beskamatni zajam, obveznik mora da dostavi izveštaj u punom obimu, tj. izveštaj koji će sadržati: analizu grupe, analizu delatnosti, funkcionalnu analizu, metodu za utvrđivanje kamate po principu "van dohvata ruke", zaključak i priloge.

Šta sve čini kvalitetnu informaciju sa tržišta i na koji način se ovo dokumentuje?

Prilikom odabira uporedivih nepovezanih privrednih društava i uporedivih transakcija, obveznik prvenstveno koristi podatke koji se odnose na Republiku Srbiju. Ukoliko na ovaj način nije moguće utvrditi uporedive podatke, analiza se može proširiti i na druge države, s tim da se ima u vidu uporedivost uslova poslovanja na tržištima tih država i tržišta Republike Srbije.

Svaki poreski obveznik utvrđuje transferne cene za potrebe oporezivanja u skladu sa principom "van dohvata ruke" na osnovu podataka koji su realno raspoloživi prilikom njihovog utvrđivanja. Tako je, na primer razumno da poreski obveznik utvrdi da li postoje raspoloživi podaci o uporedivim nekontrolisanim podacima. Prema preporuci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u Smernicama o transfernim cenama za multinacionalne kompanije i poreske uprave, poreska uprava ne bi smela da traži podatke koje poreski obveznik ne može da pribavi zbog zakonskih ograničenja, poverljive podatke konkurenta, ili podatke koji nisu dostupni javnosti iz drugih razloga. Pribavljanje dokumentacije može biti posebno otežano u situacijama kada je poreski obveznik u vlasništvu nerezidentnog pravnog lica ili kada poreski obveznik nema kontrolu nad povezanim društvom. Korisnost podataka za pojedinačnu transfernu cenu zavisi od niza činioca i varira od slučaja do slučaja.

U skladu sa utvrđenim metodom obveznik definiše uporedive transakcije ili uporediva nepovezana privredna društva na osnovu kojih je utvrdio cenu ili raspon cena u skladu sa principom "van dohvata ruke", ukoliko ne može da koristi interne (sopstvene) podatke o uporedivim transakcijama (član 6. stav 2. Pravilnika). Poreski obveznik koristi eksterno uporedive podatke pod uslovom da su takvi podaci javno dostupni, kao i da je kvalitet podataka takav da je moguće utvrditi uslove pod kojima se ova transakcija odvija.

Proizvodno društvo o društvo, sa registrovanom pratećom delatnošću - proizvodnja...., isključivo sa kontrolnim društvom posluje - ima jednog kupca za svoj proizvod. Kako će "braniti" cene?

Kada društvo prodaje proizvode isključivo povezanom društvu moguće je primeniti metodu transakcione neto marže. Metoda transakcione neto marže jeste praktično rešenje, kada problem transfernih cena nije lako rešiv, sa aspekta primene tradicionalnih, primarnih metoda utvrđivanja cena "van dohvata ruke". U slučaju korišćenja metode transakcione neto marže prema članu 25. stav 1. Pravilnika upoređuju se neto profitne marže koje obveznik ostvaruje u transakcijama sa povezanim licima sa neto profitnim maržama koje su ostvarene u sličnim transakcijama sa nepovezanim licima (isključena primena u konkretnom slučaju), odnosno između nepovezanih lica. Kod primene ove metode treba uzeti u obzir neto marže određene u uporedivim nekontrolisanim transakcijama nezavisnog, nepovezanog društva, kao i razmotriti razlike između povezanih društava i nepovezanih, nezavisnih društava koje imaju značajan uticaj na korišćenu neto maržu.

Poreski obveznik, u zavisnosti od okolnosti slučaja, može koristiti nekoliko transakcionih neto marži (npr. operativna dobit u odnosu na operativne troškove kao oblik transakcione neto marže posebno pogodan za transakcije u kojima obveznik pruža usluge ili obavlja proizvodne aktivnosti).

Kada kontrolno društvo ugovara uslove za sve članice grupe, a svaka članica kao posebno pravno lice, dalje izlaznu cenu sa nepovezanim licima formira posebno, kako će se braniti cene van dohvata ruke?

Obveznik je dužan da transakcije sa povezanim licem, iz člana 59.  stav 1. Zakona o porezu na dobit, posebno prikaže u svom poreskom bilansu, kao i da uz poreski bilans priloži dokumentaciju u kojoj posebno prikazuje vrednost istih transakcija po cenama koje bi se ostvarile na tržištu takvih ili sličnih transakcija da se nije radilo o povezanim licima - princip "van dohvata ruke" (član 60. stav 1. i 3. Zakona o porezu na dobit). Uz poreski bilans, poreski obveznik dužan je da priloži dokumentaciju o transfernim cenama u formi izveštaja u skladu sa Pravilnikom. Dakle, poreski obveznik posebno prikazuje vrednost istih transakcija po cenama koje bi se ostvarile na tržištu takvih ili sličnih transakcija da se nije radilo o povezanim licima (princip "van dohvata ruke" - ukoliko je imao transakcije sa povezanim licima). Poreski obveznik poreza na dobit pravnih lica je privredno društvo, odnosno preduzeće, odnosno drugo pravno lice koje je osnovano radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti (član 1. stav 1. Zakona o porezu na dobit). U tom smislu, svaka članica grupe kao pravno lice je poreski obveznik u smislu Zakona, i dužna je da priloži dokumentaciju o transfernim cenama i primeni adekvatnu metodu utvrđivanja cene "van dohvata ruke" pod okolnostima koje obezbeđuju najpouzdanije merenje rezultata "van dohvata ruke".

U praksi, primena pravila najpodesnije metode zahteva od poreskog obveznika pažljivu selekciju metoda za utvrđivanje cena, uzimajući u obzir sledeće: opis preuzetih aktivnosti (funkcija) i rizika, kao i angažovanih sredstava u transakcijama sa povezanim licima, opis odlučujućih činilaca koji su uticali na određivanje cena u transakcijama sa povezanim licima, utvrđivanje suštinskog ekonomskog položaja poreskog obveznika u transakcijama.

Da li se može koristiti metod uporedive cene kod nabavke materijala od povezanog lica i cene za isti ili sličan materijal nabavljen od nepovezanog lica?

Prema odredbi člana 12. stav 1. Pravilnika, metoda uporedive cene na tržištu poredi cenu proizvoda ili usluge u transakcijama između povezanih lica sa cenom proizvoda ili usluge u transakcijama između nepovezanih lica, pri čemu se transakcije koje se porede obavljaju pod uporedivim okolnostima.

Odredbom stava 2. tačka 3) istog člana Pravilnika propisano je da se metoda uporedive cene na tržištu primenjuje (između ostalog) kada obveznik prima uslugu ili kupuje proizvod u sličnim količinama, na sličnim tržištima i po sličnim uslovima od povezanih i nepovezanih lica (interna uporediva cena).

Prema tome, obveznik ima pravo da koristi metodu interne uporedive cene u slučaju kada nabavlja isti ili sličan materijal od povezanih lica i od nepovezanih lica.

Najznačajniji faktori uporedivosti za potrebe primene metode uporedive cene na tržištu su:

1)  sličnost predmeta transakcije;

2)  ugovorni uslovi;

3)  ekonomski, odnosno tržišni uslovi.

Šta podrazumeva princip “van dohvata ruke”?

Obveznik je dužan da priloži dokumentaciju koja prikazuje vrednost istih transakcija koje bi se ostvarile na tržištu da nije reč o povezanim licima. Ukoliko postoji razlika između ove dve cene, ona se mora uključiti u poresku osnovicu. Ako se principom “van dohvata ruke” došlo do raspona tržišne cene, neće postojati razlika ukoliko je transferna cena unutar tog raspona.Ukoliko je transferna cena van ovog raspona, razlika će se računati u odnosu na srednju vrednost raspona. Obveznik može umanjiti poresku osnovicu po osnovu transakcija sa povezanim licima samo u slučaju primene odgovarajućih odredbi međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Gde se predaje studija, kako se predaje u kojoj formi?

Studija se predaje u papirnom obliku u poreskoj upravi gde poreski obveznik pripada.